Elektrolučno zavarivanje jedan je od najčešće upotrebljavanih načina zavarivanja u praksi. Izvor energije za zavarivanje je električni luk. Dio koji se zavaruje obično je plosnat, dok je elektroda štapičasta. Ako se elektroda ne tali (ugljena, volframova), zavarivati se može bez dodavanja ili s dodavanjem materijala. Pri zavarivanju taljivom elektrodom, ona je ujedno dodatni materijal (obično istorodan s osnovnim materijalom koji se zavaruje).

– Gas potreban za zavarivanje proizvodi se na licu mesta ili se dobija u naročitim čeličnim bocama.Princip rada gasnog zavarivanja (acetilenom)

Acetilen ima veliku temperaturu plamena i brzinu sagorevanja. Prilikom zavarivanja acetilenom, on se proizvodi na licu mesta u takozvanim razvijačima acetilena, delovanjem vode na kalcijum karbid. Proizvedeni gas se odvodi preko prečistača, vodenog osigurača i gumenog creva do gorionika. U gorioniku se dovodi i kiseonik koji se sa acetonom meša i gori plavičastim plamenom.

Niko ne može da nauči da vari – samo čitajući o tome. Veština dolazi samo sa vežbanjem.

Zavarivanje je proces spajanja dva istovetnih ili različitih materijala putem mlaza vrućih plinova, električnim lukom, nabijanjem čestica, zračenjem, električnom strujom, trenjem ili ultrazvukom. Ovaj proces je veoma zahvalan i često se koristi u metalnoj industriji ili gvožđari. Međutim, ljudi često primenjuju i kod kuće iz hobija, da bi popravili polomljene delove određenih mašina ili alata od čelika i raznih vrsta metala. Brušenje predstavlja poseban proizvodni postupak kojim se obrađuju materijali raznih karakteristika. Postupak brušenja je završna faza kojom se postiže velika tačnost i kvalitetna površina uskih tolerancija. Prilikom brušenja se koriste brusne ploče ili trake koje su sastavljene od zrnca za brušenje i vezivnog materijala koje daju idealni izgled zamišljenim alatima, građevinskim materijalima i sekundarnim sirovinama koji će biti dalje upotrebljene u industriji.

Prikazani svi od ukupno 17 rezultata